Distanca

Distanca

Bledo svetlo gleda duž mračne odaje,
od jecaja tvojih meni srce staje,
bolno nek je, jadno, srce nek mi lomi,
ali, mila dušo, duhom ti ne kloni.

Pruži ruku prema tami, dušo usamljena.

Neka nebrojeni glasi zaplaču za tobom
melodijom mrtvih dana, mesečjom utrobom,
neka dele jad i čemer palih vilenjaka
što ti nektar nosaše kraj kovčega od stakla.
Neka svici ridaju dok zemlja tamni jadom,
nek te sveci uzdignu, u raj odnesu kradom,
nek te spas pomiluje, pa i ne Božjom voljom
nek te smrtni uzdignu i smatraju najboljom.

Iskorakni prema tami, dušo ucveljena.

Moj život je prazna knjiga,
tvoj je tužna pesma,
daljina i dalje tutnji,
putanja Nebeska,
suza gorkih zanavek je
odvijena česma.