Govor

Govor

Ovu čašu dižem u ime svih nam predaka!
Svih pokojnih duša što nam naciju čuvaše,
Svih heroja, crnorizaca, žena, seljaka,
Što su znali kako se izboriti za naše.

Dižem čašu ljudima, susedima nam bliskim,
Hrvatima, Bošnjacima, Vardarcima lepim,
Jer ih cenim k’o i Srbe, i zanosom istim
Širim prezir ka nacionalistima slepim.

Dižem čašu Slovenima, plemenu s Baltika
Što dođe na Balkan da se s Romejima bori.
Nije ni Alahov bodež ni crna Svastika
Doprinela da slovenska vatra skroz dogori.

Dižem čašu pametnim što gnušaju se rata,
Što cene poštenje, a ne prazne ideale.
Vreme mira je međ nama, pametan to shvata.
A strvine služe nama kao predmet šale.

Religija, nacija, jezik, opredeljenje –
Zašto bi nas to delilo? Pa zar nismo braća?
Cenim sve Balkance, za njih ovo je veselje
Govor kratim, jerbo noć je sve kraća i kraća.

Zato, pijmo za sabraću planinskog Balkana,
Svi zajedno, ruke gore, svako nek zapeva!
Doći će to bolje sutra, zarašće ta rana
Od koje i danas bespotrebna mržnja seva.