Oda Strasti

Oda strasti

U dva, tri koraka laka pod mesecom žutim
Igrali su dvoje mladih, veselo. Međutim
Tad zapljušti kiša, kijamet se ljut rasplamsa.
No par zaljubljenih duša ne pusti ni glasa.

Tajfun urla, hrid zarida, visoravan zevnu.
Negde na vrhu planine sedi kojot kevnu.
Mladić i devojka, ipak, korak ne smiruju,
Vrhovi prstiju im nežno se dodiruju.

Osmeh je na licu njegovom, njenom, ta scena
Dirljiva je, te zablista cela Vaseljena
Od koraka dvoje mladih što im se ne žuri
Da prestanu sa igrom na razjarenoj buri.